Paster versus Bešam: nedovršena priča

Pre nekoliko meseci sam prvi put čuo za pleomorfizam (na engleskom pleomorphism), dok sam pretraživao na internetu stranice o Rajfovom (ili Rifeovom) generatoru i mikroskopu. Tada na tu teoriju uopšte nisam obratio pažnju. Pre mesec - dva dana sam ponovo naleteo na internetu na ovo i tada sam malo više vremena posvetio čitanju tekstova koji se time bave. Ovih dana se u emisiji “Kroz ogledalo” na TV Avala dosta priča o Rajfovom generatoru, a uz to i o pleomorfizmu, pa me to zaintrigiralo da konačno malo vremena posvetim ovoj teoriji, koja je nekako bila sastavni deo tema koje me interesuju.

Kao što svi znamo, danas je opšteprihvaćena Pasterova teorija o bakterijama kao izazivačima bolesti. Po njoj bakterije imaju monomorfne osobine - ne mogu menjati oblik i prelaziti iz jedne vrste bakterija u druge. Na ovoj teoriji se zasnivaju moderna medicina i mikrobiologija, kao i otkriće i upotreba antibiotika i praktikovanje higijene.

U drugom delu 19. veka nije bilo tako i vodila se velika rasprava između dva tabora - jedan koji je zagovarao da su određeni mikroorganizmi uzročnici bolesti i drugi koji su tvrdili da su ti mikroorganizmi posledica bolesti. Jedan od zagovornika prve grupe je bio Luj Paster (Louis Pasteur), a druge Bešam (Antoine Bechamp). Na kraju je Pasterova teorija zaživela, dok se o Bešamovoj veoma malo govorilo. Svi smo manje više upoznati sa Pasterovom teorijom, a sada pogledajmo malo Bešamovu.

Bešam je smatrao da je osnovna jedinica mikrobiološkog života mikrozima (microzyma), sićušna čestica za koju je govorio da podržava život ćelija, ali koja može poprimiti patogene oblike - virusa i bakterija i gljivičnih čestica - u zavisnosti od stanja u kome se organizam, a pogotovo krv nalazi. Dakle, on je na viruse i bakterije gledao kao na “đubretare” prirode, koji razgrađuju bolesna i mrtva tkiva, a ne kao na uzročnike bolesti. Smatrao je da su miroorganizmi promenljivog oblika: da mikrozime prelaze u bakterije, pa u viruse i na kraju u gljivične čestice; tako da na sve njih ne treba gledati kao na posebne vrste. Veoma je zanimljivo da se mikrozime se ne mogu uništiti, one ostaju žive i posle smrti organizma u kojem su se nalazile i kasnije učestvuju u stvaranju novog organizma.

Kasnije se dosta naučnika bavilo ovom tematikom, ali su radili sami ili u malim timovima i nisu imali neku razvijenu međusobnu komunikaciju, tako da su svi otkrivali iste stvari, koje su nazivali različitim imenima. Tako da se Bešamov pojam mikrozime odnosi na istu stvar kao i pojmovi “protit”, “bion” i “vion” nazvani od strane drugih naučnika.
Sada se jasno vidi da, po Bešamovoj filozofiji, da bi organizam bio zdrav, mora se držati u odgovarajućem stanju, koje neće dozvoljavati prelazak mikrozima u patološke oblike. Naučnici koji su kasnije išli Bešamovim stopama su potvrdili i proširili njegove nalaze.

Jedan od velikih zagovornika pleomorfizma je bio i Rojal Rejmond Rajf (Royal Raymond Rife), konstruktor misterioznog Rajfovog mikroskopa, koji je imao sposobnost uvećanja od 60,000 puta. U odnosu na njega elektronski miroskop ima uvećanje od 500,000 puta, ali se elektronskim mikroskopom može posmatrati samo mrtav uzorak, pošto elektronski snop ubija mikroorganizme. Pomoću njegovog mikroskopa, Rajf je posmatrao između ostalog i familiju mikroba koji su menjali oblik kako su se menjale osobine krvi u kojima su se ti mikrobi nalazili. Rajf je zabeležio 16 različitih stanja u kojima su se ovi mikrobi mogli nalaziti. Spletom okolnosti, Rajfova laboratorija je nekoliko puta gorela u plamenu i skoro sva dokumentacija je uništena. Danas ne postoji ni jedan originalni Rajfov mikroskop, postoje eksponati koji su nefunkcionalni.

Vilhejm Rajh (Wilhelm Reich) je još jedan od poznatih (i kontroverznih) naučnika koji se bavio ovom oblašću. Bio je psihijatar, jedan od najboljih Frojdovih učenika. Kasnije je počeo da se bavi mikrobiologijom, kao i izučavanjem orgona - po njegovim rečima - životnom energijom. I on je samostalno došao do otrića mikrozima koje je nazvao bionima.

Gaston Naessens je godinama posle Rajfa došao do sličnih rezultata, kada je otkrio mikrobe (opet se misli na mikrozime) koji su mogli menjati oblik u 16 stanja i nazvao ove mikrobe somatidi. Sliku somatidnog ciklusa sa fotografijama nekih stanja možete pogledati ovde. Gaston Naessens je do svojih otkrića došao pomoću mikroskopa koji je sam dizajnirao i napravio - somatoskopa. Postoji isečak iz dokumentarnog filma posvećen pleomorfizmu koji možete pogledati ovde (Google Video), na kome se vidi kako mikrob menja svoj oblik.

Ono što je zanimljivo u celoj ovoj priči je da je veliki broj naučnika koji su bili zagovornici pleomorfizma imao ogromne probleme sa zakonom u kojoj god državi da su se nalazili - kako u Evropi tako i u Americi. Bilo je pritisaka raznih vrsta na istraživače, poput Rajfove laboratorije koja je bila u požaru ko zna koliko puta, zatim suđenja i zatvorskih kazni, proterivanja iz nekih zemalja. Svi naučnici koji se bave ovom oblašću to rade samoinicijativno ili u malim grupama, sa minimalnim finansijskim sredstvima. Izgleda da je nekome veoma stalo da se ova oblast ne istraži detaljno, ali nećemo zalaziti u te stvari.
Odlični tekstovi o pleomorfizmu:
Pleomorphism, Its Discovery and Suppression
TO BE OR NOT TO BE? 150 Years of Hidden Knowledge

Uvodom u pleomorfizam se otkrivaju mnoge zanimljive teme kojima ćemo posvetiti pažnju neki drugi put.